И ова генерација матураната је добила задатак да историју о којој су учили годинама уназад сагледају на другачији начин. Требало је у онај општи историјски оквир који су добили кроз уџбенике уградити слике својих предака, њихових судбина и животних путева, испричати из личног угла причу о сеобама, искушењима, страдањима, ратовима, новим почецима и оној животној енергији која им је давала жељу за животом и у најтежим околностима их вукла напред. На почетку им се чинило да је немогуће све то истражити…А онда су почели да стижу радови. Праве историјске збирке, истраживачки подухвати, заборављене фотографије, споменице, медаље, одликовања, приче о пра и чукун бакама и декама, сазнавање непознатог, понос и жеља да се истраживање настави. Проведено време са родитељима у кући, а бакама и декама путем телефона ради склапања мозаика породичне историје, у овим ванредним околностима је добило посебну димензију. Разумели су зашто су учили историју. Положили су испит зрелости.
