Трупа Тачка гледишта

И ове школске године пуном паром! 

Почели смо на француском језику далеке 2004. године, а сада глумимо и на енглеском и матерњем језику, и бавимо се развојном и процес драмом, као и драмом у музејима! Драмске пробе трупе Тачка гледишта, сад се већ традиционално одржавају петком од  18.30 до 21 часова, а пред наступе и такмичења и осталим данима. Прошлогодишња интерактивна представа Мартин сан  извођена је четири пута: премијерно у фебруару у свечаној сали гимназије, потом за госте из Словеније и Мађарске, затим ревијално током 25. Школског позорја, и напослетку као гостујућа представа у Галерији Матице српске. У децембру 2019. год. трупа је освојила прво место на четвртом средњошколском фестивалу у импровизацијама Ја бих то овако одржаном у Културном центру у Апатину. Млади глумци, које је оцењивао жири састављен од глумаца и редитеља Народног позоришта из Суботице, имали су за задатак да кроз десетоминутну етиду представе једну културну институцију свога града. Награда коју је трупа добила јесте пролећно крстарење Дунавом и тродневни боравак у апатинској Марини. Путовања су увек нешто што нас инспирише, па смо у новембру били позвани да будемо гости Крањске гимназије у оквиру наше гимназијске размене, те се дружили се са члановима њихове Импролиге, обилазили Љубљану, Блед, Крањску гору… Такође, крајем месеца децембра играли смо интерактивну новогодишњу представу за децу, за коју смо сами осмислили текст и сценарио, бавећи се темом емпатије,  под називом  Деда Мраз на бициклу, а представи је претходила радионица прављења магичних штапића, коју су такође водили наши млади глумци, а у којој су учествовала деца од 2 до 8 година. Имали смо и гостујућег глумца у улози Деда Мраза, нашег домара Милоша, који ускоро одлази у пензију и коме је ово био други пут да дели поклоне и носи црвено-бели костим и капу. Новогодишња песма Звончићи са звучника његовог бицикла свакако је нешто што ће свима остати у сећању. Истакла бих такође и прошлогодишњи перформанс и радионице којима су наши ученици и глумци присутвовали и на чему су марљиво радили. У питању је био пројекат Ars longa, vita brevis! кроз који смо се бавили позицијом и односом младих данас према музејима и галеријама. Млади су имали прилику да на другачији начин осете уметност, да „испробају ципеле“ сликара и уметника с почетка двадесетог века и да сазнају више о времену и трагичним судбинама наших најбољих сликара. Све радионице као и финални перформанс одржавали су се унутар просторија Галерије Матице српске, а представе које су игране након десетодневних радионица носе назив: Млади у Галерији и Страдалаштво Саве Шумановића. Током јануара 2020. год, били смо гости на катедри за Сценски дизајн, Факултета техничких наука и учествовали у радиониици о костиму са нашом познатом костимографкињом Даринком Михајловић.

Ове године, од месеца септембра, трупа је развијала нову представу на српском језику, која се бави темом гејминга и која носи назив Соба Давидова. Представи су претходили истраживање и разговори са младим гејмерима, психолозима и психотерапеутима. Чланови трупе 2019/`20. године су: Ленка Ашлер, Нађа Мишковић, Анђела Станишић, Хана Вукнић, Катарина Цветинић, Сара Марић, Елена Великић и Немања Симић, ученици првог и другог разреда.

Нови чланови су увек добродошли и то од почетка сваке школске године, уколико желе да испитају и истраже театар и драму као делотворне методе рада на себи и сазнавања о другима. У нашој драмској лабораторији радимо више од класичног приступа театру, а млади глумци морају бити спремни да играју све врсте улога, укључујући и оне најнеобичније. Таленат је добродошао, али није неопходан. Оно што као ментор ове трупе захтевам је спремност на рад у тиму, свестраност, љубав према позоришту, филму, квалитетној музици и литератури, спремност на експериментисање (уз моје стручно вођење), као и редовно присуство на пробама.

Тамара Деспотовић – Ћурчић, професор и драмски педагог