Школско позорје

23. ШКОЛСКО ПОЗОРЈЕ

 

 

 


 

ШКОЛСКО ПОЗОРЈЕ - Неговање естетске културе

CULTUS MENTIS (неговање духа)
 
 
Гимназија ''Светозар Марковић'' постала је препознатљива не само по изванредним резултатима на образовном плану него и као организатор многобројних активности које доприносе неговању естетског укуса, богаћењу емоционалног живота и развијање властитог естетског критеријума ученика.
 
Школско позорје  сваког пролећа окупи полетне младе ствараоце, који својим глумачким и редитељским остварењима  уводе своје вршњаке у магични свет позоришне уметности. Скоро свака генерација изнедри понеког заљубљеника који остаје у том свету и на даскама великих позоришних кућа остварује свој сан у који је упловио захваљујући управо овој манифестацији. 
 
 

А шта о Позорју  кажу ученици?

 
Школско позорје пали огањ у нашим срцима!
Већ петнаесту годину заредом, у месецу мају, Школско позорје пали огањ у нашим срцима. Жељно ишчекивани аплауз, нова искуства, познанства, тренуци у којима генерацијски јаз не постоји, смех, сузе, све су то чари које Позорје са собом носи.Оно је ту због нас! Да покажемо свој глумачки, редитељски, костимографски, списатељски таленат, али и да искажемо своју креативност на многим другим пољима. Неки од нас пронаћи ће себе у овом чудесном свету и изградити блиставе каријере, јер ово је најбољи почетак. Али не може позорје свима да нам обећа да ћемо постати славни глумци, писци, редитељи...Међутим, учини ли од нас љубитеље уметности, учиниће много! Обогатиће наш дух и помоћи нам да се изградимо. Јер право богатство је оно духовно. Позорје је ту и да нас продрма из уснулости свакоднeвног живота, оплемени наш школски живот и да нам
нову снагу да гурамо даље. И зато никако не смемо заборавити да је наша Гимназија  оснивач и организатор Школског позорја.
 
( Кристина Новак, ученица)


ПОЗОРИШТЕ- УМЕТНОСТ ТРЕНУТНА И ВЕЧНА,

И НАУК(А) О ЛЕПОТИ БИЋА

 

            „Стално народно позориште основати значи не само позориштно зданије од солидног материјала подићи, него значи:  позориштну вештину у нашем народу подићи, њен обстанак и развитак стално утврдити и на свагда обезбедити; народној драми, а с њоме и народној књижевности нов полет дати; школу и семениште установити за оне рода нашег синове и кћери, који се овој племенитој вештини посветити желе; позориштну струку трудом и искуством вешти, изображени и одушевљени мужева на онај степен висине и савршенства узвести, са кога ће нам позориште за цео народ постати школом морала, узором и образцем доброг укуса, носиоцем просвете и изображености, будилником народне свести, чуваром народнога духа и језика, огледалом сјајне и тужне прошлости и благовестником сретније (ако да Бог!) будућности наше.”(Део из Позива на оснивање Српског народног позоришта у Новом Саду,који је грађанству упутила Српска читаоница у Новом Саду 21. новембра 1861.)

Наша позоришна уметност извире из далеке прошлости, али традиција позоришног стваралаштва народа који и данас живе на овом поднебљу почиње делањем црквено-школских позоришта. Тако, историја новијег српског театра почиње драмом Траедокомедија Емануила Козачинског, написаном и приказаном вероватно јуна 1734. године у Сремским Карловцима у извођењу ученика Латинске школе, а историја новије драмске књижевности комадом Стевана Стевановића Смрт Уроша  Петог.

         Наше школско позориште се развијало под утицајем руског, украјинског и пољског, а давало је религиозно-моралистичке и световне представе. Марко Јелисеић оснива позоришну (дилетантску) дружину од својих ђака 1787. године у Великом Бечкереку (данас Зрењанину), и од тада школско позориште у Војводини све више добија замах, трајући и дан-данас.

            У духу те племените тековине и уметничке традиције и ми данас имамо школска позоришта на свим нивоима образовања ‒ тзв. драмске секције ‒ али смо отишли и корак даље: младе, храбре, талентоване посвећенике Талије и Мелпомене окупљају наставници средњих школа Војводине у драмске дружине, а од 1993. године Гимназија „Светозар Марковић” из Новог Сада за њих сваког пролећа у свом граду, по узору на Стеријино позорје, уприличи ђачке позоришне игре  ‒ Школско позорје.

            И на овогодишњем уметничком мегдану, 23. по реду, огледаће се у извођењу позоришних представа ђаци из шест војвођанских гимназија за престижне награде од публике и стручног жирија.

            И као што Међународни позоришни институт поводом Светског дана позоришта, сваког 27. марта од 1962. године, шаље традиционалну поруку на више од двадесет језика, тако и ово наше Школско позорје сваке године на почетку игара огласи своју поруку. Ми данас овде, поносни на своју театарску уметност и традицију, а свесни и захвални и на умешности вишевековног трајања школских позоришта у нас, шаљемо поруку нашим позоришним прецима, али и будућим позоријанцима. То је завет који су нам у аманет оставили оснивачи нашег првог професионалног позоришта, садржан у првом члану Устава Друштва за Српско народно позориште (донесен 29. и 30. маја/10. и 11. јуна 1862. године, а одобрен од мађарских власти 1865): „Србско народно позориште је заведење, којим се постићи тежи, да се драматична вештина србска по створу и представљању у народу србском утемељи, развије и разпростре; да се тим не само нов извор душевне забаве народу отвори, него да се и тежња народа за лепшим и вишим, људским и народним животом негује и укрепљава.”

 

             Млади, даровити посвећеници театра, нека свака ваша нова представа и нека свако наредно Школско позорје увек стреми ка буђењу оног најплеменитијег и најчистијег у свима нама.

                                                                                    Зоран Максимовић, театролог

 

 

 

ГЛАВНИ ЦИЉЕВИ:

 
  • Подстицање уметничког стваралаштва ученика 
  • Развој здравог такмичарског духа и мултикултуралности
  • Омасовљавање и повезивање на нивоу Покрајине свих драмских секција
  • Неговање вештине лепог говора и развој младих талената
  • Развијање љубави према позоришту
  • Унапређивање културе комуникације и толеранције ученика
  • Прерастање Школског позорја у институцију
 
 
Све је почело сада већ давне 1993. године када је Иницијативни одбор смотре драмских дружина средњих школа Новог Сада расписао  конкурс за учешће на првом Школском позорју које ће бити одржано у априлу 1994. године. Првобитно је ова манифестација била замишљена као смотра драмских дружина средњих школа на територији Новог Сада, да би касније простор њеног деловања био проширен и на целу Војводину.  Из године у годину фестивал је напредовао, организацијски, репертоарски, естетски. Девето Школско позорје донело је иновације у организацији  које су значајно доградиле и усавршиле његов фестивалски лик.
 Најпре је измењена првобитна пракса да се изводе све пријављене представе. Уведена је селекција представа на основу њихове уметничке вредности. Репертоар Позорја је тако ограничен на шест представа, а оне се изводе у позоришту, дакле, на професионалној сцени.  
 
Посебна пажња се посвећује и ликовној идентификацији  фестивала, па се сваке године штампа централни плакат Позорја и издаје се каталог Позорја са неопходним информацијама. Сарадници Позорја су позоришни стручњаци: глумци, редитељи, писци, театролози. Школско позорје је досада изнедрило многе таленте, а то ће, верујемо, чинити и у будућности.  Предвиђено је да свака представа буде посебно оцењена од стране стручног жирија, који обично сачињавају глумци и позоришни редитељи. На основу одлуке жирија додељују се награде.
 

   Награде су следеће:

  1. Награда за сценски говор
  2. Награда за музику
  3. Награда за ликовност
  4. Награда за оригинални драмски текст
  5. Награда за драматизацију или адаптацију
  6. Награда за епизодну мушку улогу
  7. Награда за епизодну женску улогу
  8. Награда за глумачку бравуру
  9. Награда за главну мушку улогу
  10. Награда за главну женску улогу
  11. Награда за професорску режију
  12. Награда за ученичку режију
  13. Награда за посебан сценски елеменат, по нахођењу  оцењивачке комисије
  14. Награда за најбољу представу у целини
 
Поред тога, додељује се и награда „Глас публике“, јер публика гласа за свог фаворита уз помоћ припремљених гласачких листића. 



Током фестивала, о свим дешавањима нас информише Новинарска секција Гимназије у "Билтену"  Школског позорја