Школско позорје

КОНКУРС ЗА 22. ШКОЛСКО ПОЗОРЈЕ

ШКОЛСКО ПОЗОРЈЕ - Неговање естетске културе


 
CULTUS MENTIS (неговање духа)
 
 
Гимназија ''Светозар Марковић'' постала је препознатљива не само по изванредним резултатима на образовном плану него и као организатор многобројних активности које доприносе неговању естетског укуса, богаћењу емоционалног живота и развијање властитог естетског критеријума ученика.
 
Школско позорје  сваког пролећа окупи полетне младе ствараоце, који својим глумачким и редитељским остварењима  уводе своје вршњаке у магични свет позоришне уметности. Скоро свака генерација изнедри понеког заљубљеника који остаје у том свету и на даскама великих позоришних кућа остварује свој сан у који је упловио захваљујући управо овој манифестацији. 
 

А шта о Позорју  кажу ученици?

 
Школско позорје пали огањ у нашим срцима!
Већ петнаесту годину заредом, у месецу мају, Школско позорје пали огањ у нашим срцима. Жељно ишчекивани аплауз, нова искуства, познанства, тренуци у којима генерацијски јаз не постоји, смех, сузе, све су то чари које Позорје са собом носи.Оно је ту због нас! Да покажемо свој глумачки, редитељски, костимографски, списатељски таленат, али и да искажемо своју креативност на многим другим пољима. Неки од нас пронаћи ће себе у овом чудесном свету и изградити блиставе каријере, јер ово је најбољи почетак. Али не може позорје свима да нам обећа да ћемо постати славни глумци, писци, редитељи...Међутим, учини ли од нас љубитеље уметности, учиниће много! Обогатиће наш дух и помоћи нам да се изградимо. Јер право богатство је оно духовно. Позорје је ту и да нас продрма из уснулости свакоднeвног живота, оплемени наш школски живот и да нам
нову снагу да гурамо даље. И зато никако не смемо заборавити да је наша Гимназија  оснивач и организатор Школског позорја.
 
( Кристина Новак, ученица)

У сусрет 22. Школском позорју, у години обележавања четиристо година од смрти Вилијама Шекспира

                                                           „Иду ми на живце све те годишњице“  

                                                                                     Стих из фолк хита анонимне певачице ...                                                                   

Двадесет друго Школско позорје одржава се као да не хаје за све недаће и тектонске поремећаје у друштву и субверзивно опстаје упркос рушилачком бекграунду система, јер противотров за ентузијазам још није смишљен.

 А да се подсетимо, ентузијазам се састоји од једнаких количина заноса, ината,  неуморности и посвећености у хемијској равнотежи са издржљивошћу, а у обрнутој пропорцији са дилетантизмом, самољубљем и одашиљачима егоцентризма. Тиме се супротставља беспарици. Свака представа је мала револуција.

Додуше,  зна се шта револуције раде са својом децом. Али чак и када се догоди да се материја као што је ентузијазам истањи, дође до смене генерације међу ђацима и професорима. Стваралачки перпетуум мобиле првог реда.

Дакле,  удружи се спремност наставника да воде и прате ученике у напору да креирају, јер их често видимо само како репродукују. Затим спремност особља школе да повери кључеве здања за оне чаробне сате чудесног настајања представе за које нико није плаћен. Спремност колега да гледају насталу представу, спремност ученика да дођу на премијеру, спремност оних који су дошли на премијеру да прате чаролију у тишини и да након представе одустану од навијачких манира, спремност да се у тишини размишља, да се, не добацује, да се не жваће жвака, да се не једу семенке, да се ћути чак и кад се говор не чује добро са сцене, чак и кад се оно што се чује не разуме баш сасвим добро...

Зашто?

Зато што сви волимо да верујемо у чуда. Зато што сви волимо чаролије, зато што нам је доста стварности и хоћемо да „верујемо у невероватност“, зато што хоћемо да се пребацимо у неку другу стварност, зато што поштујемо глумца који се у време „селфи нарцисоидности“ одлучио да одустане од сопственог идентитета зарад неког другог идентитета и зато што осећамо да само поузданост сопственог идентитета дозвољава улазак у туђи. И ми смо дошли да то подржимо и поздравимо, јер непогрешиво осећамо да вреди. Зато што је у природи човека да се преображава. А позориште преображава, и глумце и публику. Ми се маскирамо и прерушавањем, стичемо слободу.

И упркос сиромаштву које се огледа у минимализацији сценографије, упркос беспарици која нас све претвара у акцијаше за изградњу сопствене нове културне домовине, упркос менама и експериментима и лутањима, ми и даље долазимо у позориште, трпећи видеобимске секвенце у представи, микрофонско обраћање тамо где је некад певао антички хор у име народа, пост пост позориште са надинтерпретацијом ауторског текста као велеиздајом пишчеве идеје или замену полног идентитета драмским ликовима  у времену у коме до тог идентитета више никоме није ни стало, последице психодраме на делу,  јер очекујемо оног који ће доћи и рећи нам, оно што сви очекујемо да чујемо, да је љубав најважнија, јер, сви у позориште идемо да бисмо, видели како “неко покушава неког да воли“. Како љубав опстаје.

„Чак и највеће позоришне представе само су плод маште. Представа се тако зове с разлогом. У томе је извор њене моћи. У позориште улазимо исто као Виола

[1]

у Илирију, или као Розалинда

[2]

у Арденску шуму, с намером да се претварамо, али онда спознамо нешто стварно. У основи свих драма је прича у којој се сви препознајемо: неко покушава неког да воли. Ово је најстарија прича од свих, али је нико као Шекспир није тако лепо испричао.“

[3]

Признајмо да смо у Талијин храм ушли због љубави. Најподстицајнијој и најразноликијој појави на свету! И славимо ту љубав овде у овој четирстотој годишњици од Шекспирове смрти као одговор на питање зашто су Офелије, Хамлети, Отела, Розалинде, Јулије, Јага, Макбети,  и даље међу нама.



[1]

Лик из Шекспирове „Богојављенске ноћи“

[2]

Лик из „Како вам драго“ Вилијема Шекспира

[3]

„Разоткривање Шекспира“, BBC Blakeway Productions Ltd 2012. i Glob teatar

Мирјана Станић,

професор српског језика и књижевности, дугогодишњи ментор Драмске секције Гимназије

 

ГЛАВНИ ЦИЉЕВИ:

 
  • Подстицање уметничког стваралаштва ученика 
  • Развој здравог такмичарског духа и мултикултуралности
  • Омасовљавање и повезивање на нивоу Покрајине свих драмских секција
  • Неговање вештине лепог говора и развој младих талената
  • Развијање љубави према позоришту
  • Унапређивање културе комуникације и толеранције ученика
  • Прерастање Школског позорја у институцију
 
 
Све је почело сада већ давне 1993. године када је Иницијативни одбор смотре драмских дружина средњих школа Новог Сада расписао  конкурс за учешће на првом Школском позорју које ће бити одржано у априлу 1994. године. Првобитно је ова манифестација била замишљена као смотра драмских дружина средњих школа на територији Новог Сада, да би касније простор њеног деловања био проширен и на целу Војводину.  Из године у годину фестивал је напредовао, организацијски, репертоарски, естетски. Девето Школско позорје донело је иновације у организацији  које су значајно доградиле и усавршиле његов фестивалски лик.
 Најпре је измењена првобитна пракса да се изводе све пријављене представе. Уведена је селекција представа на основу њихове уметничке вредности. Репертоар Позорја је тако ограничен на шест представа, а оне се изводе у позоришту, дакле, на професионалној сцени.  
 
Посебна пажња се посвећује и ликовној идентификацији  фестивала, па се сваке године штампа централни плакат Позорја и издаје се каталог Позорја са неопходним информацијама. Сарадници Позорја су позоришни стручњаци: глумци, редитељи, писци, театролози. Школско позорје је досада изнедрило многе таленте, а то ће, верујемо, чинити и у будућности.  Предвиђено је да свака представа буде посебно оцењена од стране стручног жирија, који обично сачињавају глумци и позоришни редитељи. На основу одлуке жирија додељују се награде.
 

   Награде су следеће:

  1. Награда за сценски говор
  2. Награда за музику
  3. Награда за ликовност
  4. Награда за оригинални драмски текст
  5. Награда за драматизацију или адаптацију
  6. Награда за епизодну мушку улогу
  7. Награда за епизодну женску улогу
  8. Награда за глумачку бравуру
  9. Награда за главну мушку улогу
  10. Награда за главну женску улогу
  11. Награда за професорску режију
  12. Награда за ученичку режију
  13. Награда за посебан сценски елеменат, по нахођењу  оцењивачке комисије
  14. Награда за најбољу представу у целини
 
Поред тога, додељује се и награда „Глас публике“, јер публика гласа за свог фаворита уз помоћ припремљених гласачких листића. 


Током фестивала, о свим дешавњима нас информише Новинарска секција Гимназије у "Билтену"  Школског позорја