Такмичење у беседништву

РЕЗУЛТАТИ 19. ТАКМИЧЕЊА У БЕСЕДНИШТВУ

rezultati_19._takmichenja_u_besednishtvu.doc

 

 

КОНКУРС ЗА ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ 2016

poziv_za_besednistvo_2016.doc (75 KB)


РЕТОРИКА, БЕСЕДНИШТВО И ЈАВНИ НАСТУП 
 
У почетку беше Реч...                                                                                        
In principio erat Verbum...                                                                                        
Εν αρχη υπηρχεν ο Λογος... 
 
Постоји ли мелодија слађа од добро усклађеног говора? Која је песма боље уобличена од уметнички обликоване реченице? Који је то глумац, који опонаша стварност, забавнији од говорника који се хвата у коштац са стварним случајевима?“ Ко може елоквентније од говорника подстицати на врлину, ко оштрије одвраћати од порока, ко жешће корити злотворе, ко лепше хвалити добре? Чији напад може снажније сломити похлепу, чија утеха може нежније утишати бол?“.
 (Цицерон, О говорнику )                                                             
   
Реторика се сматра знањем које је интегрални део дијалектике – науке која се бави расправама , доказивањем и оповргавањем. А она се по Аристотелу одређује као наука о изналажењу уверљивог у свакој прилици. Уверавање се подстиче на тај начин што речима делујемо на људске душе, да би оне прихватиле оно што им саопштавамо. Дакле, реторика припада оном подручју знања које се налази између филозофије и уметничког ствралаштва.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
     Аристотел је разликовао реторику од говорничке праксе – беседништва, теорију од праксе. Беседништво је пре свега уметност, док је реторика знање (филозофска активност). Говори којима се заступа одређена теза треба да задовоље више критеријума.  То бисмо могли да изразимо кроз платонску тријаду добро-истинито-лепо. Прво, говори треба да развијају етичку димензију људског бивствовања, у супротном би представљали чисту демагогију.  Друго, они морају бити конципирани према валидним логичким процедурама аргументације, како бисмо ималаи јасан увид у ток мисли и могли разазнати реторску поруку (идеју коју аутор жели да саопшти).  Треће, беседе морају изражавати култивисану интелигенцију аутора , што се подстиче демонстрирањем елоквенције.  Елоквенција као естетичко-поетички елеменат говорништва указује на способност стилског уобличавања говора и владање реторским фигурама, што представља естетску димензију реторике и беседништва. Реторске беседе свакако представљају уметничка дела.. Ваљана логичка аргументација и исправни морални судови, не могу постићи свој циљ ако нису припремили људске душе да их прихвате. То се постиже естетским уобличавањем.  Како беседа мора да задовољи естетске критеријуме лепоте, она тиме омогућава говорнику да сам развија сопствени естетски сензибилитет.  Уметничко дело подразумева естетски доживљај, код самог аутора који га ствара, али и код естетског посматрача, појединца или публике. Писањем говора ретор мора да задовољи горе поменуте критеријуме.
 
Говори само о ономе што ти је јасно, иначе ћути.   (Л.Н. Толстој)                                                                          
 
 Извођењем говора беседник мора да се наметне публици и да је убеди у своје ставове. Ово се постиже увођењем посебног драмског набоја у излагању. Наравно, тај набој не сме да прелази  у вулгарну патетику. Међутим, драмски сензибилитет је врло важан за говорника, јер он омогућава ону афективну везаност код публике која представља плодно тло за излагање својих логички валидних и морално заснованих ставова.  Беседник тако не само да развија свој сопствени естетски сензибилитет него и утиче на конституцију естетског просуђивања код публике.  
Такмичење у беседништву представља конкретну,  практичну изведбу свега  горе наведеног. Пропозиције налажу да ученици треба да напишу говоре, и то у две дисциплине: на задату тему и ex tempore(импровизација).Презентација беседе (искључиво усмена) не би требало да траје дуже од пет минута. Овај услов омогућава да ученици покушају да сав материјал до којег су дошли структурирају на најоптималнији начин, што представља једну логичку вежбу.
Када пишу говоре на задату тему  коју Гимназија објави заједно са конкурсом, ученици се обучавају у самосталном истраживачком раду и баратању са различитим сазнајним ресурсима, које потом треба да ваљано логички структурирају и естетски уобличе, науче напамет и на један надахнут начин презентују публици. 
Дисциплина extempore, представља можда најатрактивнији, али свакако и тежи део надметања. Ученици су дужни да напишу говоре на тему која  им је презентована непосредно пре почетка такмичења. Припремајући се за ову дисциплину они морају добро да савладају све реторичке елементе. Дисциплина extempore  је посебно значајна, јер се у њој демонстрира култивисана интелигенција ученика, а такође представља и тест за успешност менторског рада наставника.
 
Значајан дигнитет овом такмичењу даје и стручни жири од три члана, који сачињавају наши најеминентнији професори универзитета, из области естетике, филозофије, реторике, филологије и драмских уметности. Чланови жирија  увек врло исцрпно образложе своје одлуке, тако да тиме пружају публици могућност за обликовање естетских судова у реторици.  Проф. др Сретен Петровић, редовни професор естетике на Филолошком факултету у Београду, често је био члан жирија на овом такмичењу, Како се ради о једном од наших најеминентнијих филозофа естетичара, ученици су о овој области могли доста тога да науче приликом његових образлагања одлука жирија.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
         Жири оцењује пет реторичких елемената:  inventio, dispositio, eloquentio, memorio i actio. Први елеменат представља баратање сазнајним ресурсима и овде се манифестује ученикова ерудиција, други елеменат је везан за логичко структурирање материјала и конституцију ваљане аргументације , у трећем делу долази до изражаја естетски моменат ,јер знање без елоквенције не може да оствари реторички циљ – уверавање слушаоца. Оцењујући елоквенцију жири процењује како су ученици користили реторичке фигуре и стилске каноне; они на овом месту процењују учеников естетски сензибилитет изражен у тексту. Последња два елемента односе се на практични део. Извођење говора представља финале реторичких способности са благим наглашавањем драмских елемената. Беседник је у неку руку као глумац на позорници, само што не изговара туђи текст, него говори своје ставове у које је дубоко уверен.  На овом месту он мора да презентује снагу и лепоту вербалног изражавања спојену са адекватним гестовима и мимиком, како би био што убедљивији публици којој се обраћа. Све ово заједно треба да остави дубоки траг у душама слушалаца и да их припреми за доношење сопственог суда о говорницима , јер и публика има свој глас којим награђује оног беседника који им је био најубедљивији. Реторика и беседништво представљају један значајан елеменат у неговању естетског сензибилитета и формирања суда укуса. Међутим, они не остају само на томе већ посредују естетске вредности са логичим и етичким елементима, чинећи велику тријаду истинито-лепо-добро.
 
Наше такмичење представља један значајан допринос обликовању реторичке (естетске) културе међу ученицима у Покрајини, и припрема их за даље продубљивање својих увида, Многи од ученика који су учествовали на нашем такмичењу касније, на вишим нивоима такмичења, као и на међународним манифестацијама, постизали су значајне резултате.