Дебатна секција

          У нашој школи је основана дебатна секција у којој се реализује едукативна форма дебате. Она има за циљ да ученицима који учествују у расправи пружи могућност да развију способности критичког мишљења и вештине аргументованог говора. Кроз рад са ученицима омогућено им је да стекну, унапреде и примене знања о принципима и правилима исправног мишљења и изражавања, да унапреде интелектуални развој, способности уочавања и успостављања релација, да формирају вредносне ставове као и позитиван однос према основама демократског друштва, према слободном и јавном изношењу различитих мишњеља са циљем долажења до консензуса.

          Дебата представља важну активност у демократском друштву. Пре више од две хиљаде година, када се демократија по први пут развијала у Атини, грађани су се редовно састајали на јавним скуповима. Њихови гласови су утицали на политику државе, на то да ли ће Атина ратовати, на који начин ће се борити и стварали су законе који су усмеравали њихов свакодневни живот. Гласању је увек предходила дебата. Расправљало се о томе шта је могуће, а шта мудро учинити.

          Дебата је и данас важна за демократију. У таквом уређењу у ком власт припада народу, грађани утичу на облик државе, али се они често не слажу међу собом. Њихови интереси могу бити у сукобу. Заједнички проблеми се могу схватити на различите начине. Грађани могу имати различите приоритете и различите идеје о томе шта је најважније. Они могу имати различта мишљења о томе шта је добро. С обзиром на то, постоје ставови око којих се разумни људи не слажу и о којима се може расправљати.

          У оваквом контексту, улога дебате је битна и од виталног је интереса. Дебата није просто облик изражавања, она је пре облик наговарања. Дебатери се надају да ће променити нечије мишљење. Надају се да ће слушаоци почети да посматрају ствари на њихов начин. Дебата не производи моменталну једногласност. Она током времена може да доведе до промена у ставовима о томе шта је исправно и добро и, на тај начин, до консензуса.

          Резолуција или тврдња о којој се расправља мора бити дебатабилна, што значи да се могу формулисати подједнако добри аргументи и за и против исказаног става. У том смислу, формирају се два тима од по три члана, један тим износи аргументе у корист резолуције, а други аргументе против ње. Резолуција се може односити како на актуелне теме тако и на вечна, филозофска питања. На пример, она може гласити: ''Технологија унапређује квалитет живота'', ''Треба увек говорити истину'', ''Смртну казну треба увести'' итд. Едукативна дебата је временски ограничена на 45 минута и реализује се кроз одређену форму. Тимови се наизменично смењују у настојању да изложе своје становиште и аргументе, нападну туђе и бране своје од напада. Током дебате, судија има улогу да контролише ток расправе и да процени вредност аргумената оба тима.

          Овакав начин рада ученицима омогућава да стекну увид у то да не постоји сукоб истине и лажи, добра и зла, нити да постоји монопол над истином, него да  учешћем у расправи сагледају да постоје различити начини размишљања о истим проблемима. Кроз вежбање различитих улога, размену мишљења и међусобно разумевање ученицима се пружа могућност да обогаћују своје становиште, да га мењају и тако развију интелектуалне потенцијале и изграде и негују етичке вредности.

                Драгана Добромиров, професор филозофије